Uvod
U današnje vreme, kada su računari i računarska komunikacija neodvojivi deo ljudske (bilo poslovne, bilo privatne) svakodnevnice, opšte prihvaćeno mišljenje da na Internetu ništa nije tajno predstavlja veliki problem. Poverljiva dokumenata firmi, bankovne transakcije, poruke lične prirode – sve to čini veliki deo svakodnevnog saobraćaja na Internetu. Velika sredstva i napori se ulažu u svakodnevno podizanje nivoa tajnosti u server‐klijent baziranim komunikacijama.
Ovaj diplomski rad za cilj ima da pokže kako se korišćenjem javno dostupnih tehnologija, uz pravilno razmišljanje i organizacju, mogu postići odlični rezultati kada je u pitanju tajnost i privatnost komunikacije preko tako nehomogene i rasprostranjene mreže kao što je internet.
Nedostaci postojećih sistema
Pre prikaza aplikacije SecureMail skrenuo bih pažnju na neke od većih nedostataka postojećih sistema.
Jedan od glavnih problema ogleda se u korišćenju slabih kriptografskih algoritama za potrebe šifrovanja poruka. Recimo DES algoritam koji je poznat po javno objavljenim slabostima kao što su slabi ključevi i dobro poznati tipovi napada na DES algoritam. Takođe, poznato je da je NSA (Državna bezbednost SAD) ubacila „trapdoor“ sistem koji omogućava dešifrovanje šifrata bez poznavanja ključa.
Još jedan veliki problem predstavlja skladištenje elekronske pošte na serverima. Iako se komunikacija između mail klijenta i mail servera obavlja posredstvom sigurnih sesija (SSL), elektronska pošta se na serveru čuva u otvorenom obliku. Iz tog razloga korisnik sistema elektronske pošte ne može da bude siguran da poštu koju je poslao drugom korisniku neko u međuvremenu nije pročitao.
