U grupu poboljšanja koja se od nedavno nalaze na digitalnim video kamerama (kamkorderima) spada i dodatak u vidu posebne memorijske kartice za čuvanje fotografija. Ovo predstavlja pokušaj premošćavanja razlika između tzv. pokretnih i mirnih slika, tako da na većini savremenih DV kamera postoji i funkcija za snimanje fotografija. Na nekim kamerama postoji čak i blic za snimanje u uslovima slabijeg osvetljenja.

Zvuči primamljivo, zar ne? Međutim, pre nego što bacite svoju staru digitalnu kameru koja nema ovu funkciju, pogledajte malo pažljivije slike koje su napravljene novim digitalnim kamkorderima.

Da li primećujete "tačkice "? U svetu fotografije to se naziva šum (engl.noise ) i predstavlja vizuelne podatke (piksele) koje senzor kamere nije uspeo da interpretira na pravi način. Kao krajnji rezultat dobija se snimak ispod proseka koji je lošiji od snimaka koje biste dobili nekim jeftinim digitalnim fotoaparatom.

Ni sa jednom kamerom koju sam testirao - od sasvim jeftinih, pa do fantastične Canon GL-2 - nisam uspeo da dobijem fotografije koje bih ikada poželeo da odštampam.

Iako ovu funkciju nećete koristiti često, budući da je sve savremene DV kamere poseduju, ne bi bilo loše da razumete makar njene osnovne koncepte.

Rezolucija

Odnosi se na veličinu snimka izraženu u pikselima. Obično se meri u "megapikselima " - većina kamera ima rezoluciju od oko 1 do 1,7 megapiksela. Ovaj parametar nema nikakvog uticaja na kvalitet snimka - snimci rezolucije 1,7 megapiksela imaju isto toliko šuma koliko i snimci urađeni u rezoluciji od jednog megapiksela.

Kvalitet

Prilikom snimanja fotografija obično je moguće podesiti parametre kvaliteta samog snimka. Ovi parametri omogućavaju izmenu nivoa JPEG komprimovanja - što je stepen komprimovanja veći, datoteka je manja, a kvalitet slabiji. Međutim, testirajući digitalne video kamere ustanovio sam da kvalitet fotografija nije prihvatljiv čak ni kada se izabere maksimalan kvalitet.